Šarm el Šeik – usne šeikove kamile

130

Šarm el Šeik, poznato egipatsko letovalište na jugu Sinajskog poluostrva, do pre samo desetak godina bilo je obično siromašno ribarsko selo, sa samo jednim hotelom, koji su Izraelci izgradili za vreme okupacije. Ipak, turizam je na tim prostorima poznat odranije. Poslednji egipatski kralj – Faruk, bio je zaljubljen u lepotu zaliva Naama, a i kasnije je bilo pokušaja da se razvije turizam na tom mestu, ali je tek posle rata s Izraelom i konačnog povratka ove teritorije pod egipatsku upravu došlo do pravog procvata turizma i danas popularnih letovališta.

Civilizacija i život razvijaju se na Sinaju dugi niz godina. Na tom ne baš gostoljubivom prostoru nekada je sve vrilo od života, pre svega zahvaljujući tirkizu, koji se tu kopao i koristio za izradu nakita, a samleven u prah za slikanje. Stari narodi Egipta verovali su da je njegova plava boja boja života. Narod Amo, kojima su pripadali rudnici na Sinaju, odavno je iščezao, ali značaj Sinaja nije. Tu je Mojsije primio deset Božjih zapovesti, a ni islamski prorok Muhamed nije zaobišao taj prostor, nazvavši poluostrvo 25 km udaljeno od Šarm el Šeika svojim imenom – Ras Muhamed (Glava Muhameda). Po Sinaju su krstarile i rimske legije, a početkom 2. veka nove ere apostol Marko je tu doneo hrišćanstvo. Za razvoj hrišćanstva na tim prostorima veoma je bitna pojava nekadašnjeg veleposednika, budućeg svetog Antonija, koji se odrekao svog bogatstva i povukao u pustinju, predajući se molitvi. Četrdeset godina kasnije počeo je da osniva monaške zajednice i time postavio temelje monaškom životu. Njegov primer je, po nekim podacima, sledilo preko 10.000 ljudi u toj regiji.


Komentari
Učitavam...