Radovanović: Kineska publika prepoznala emociju u „Enklavi“

97

PEKING – Projekcijom filma “Enklava” danas je počela „Nedelja srpskog filma“ u Pekingu, a kineska publika je imala mnogo pitanja za reditelja Gorana Radovanovića nakon projekcije, što prema njegovim rečima, pokazuje da su prepoznali emocije koje taj film nosi.

“Reakcija je bila sjajna, dosta emotivna i imao sam utisak da su ljudi zaista iskreno, duboko doživeli film”, izjavio je Radovanović Tanjugu nakon projekcije filma i razgovora sa publikom u pekinškom bioskopu “Golden Avenue”.

Film je, kao i na svim drugim kontinentima, gde je prethodno prikazan, izazvao vrlo emotivne reakcije gledalaca.

“Najviše ih je zanimala emocija, detinjstvo, rat, ta nemoć, povređeno detinjstvo, sve ono što zanima ljude širom sveta”, primetio je Radovanović.

Kaže da voli i kada se svoj film prikaže i u Larazevcu, ali je lepo komunicirati sa ljudima iz daleka.

“To je potvrda da kreiramo univerzalni jezik i da naše delo postaje deo nekih ljudi koji žive daleko”, dodao je on.

U narednih sedam dana u sedam bioskopa u Pekingu prikazivaće se pored “Enklave, i “Unplugged” Mladena Kovačevića, “Bićemo prvaci sveta” Darka Bajića, “Spomenik Majklu Džeksonu” Darka Lungulova i “Kad ljubav zakasni” Ivana Stefanovića.

Šef međunarodne saradnje u Filmskom centru Srbije Miroljub Vučković rekao je da su želeli da pokažu raznovrsnost savremene srpske kinematografije i da je “Nedelja srpskog filma” rezultat Memoranduma o saradnji koji su potpisali prošle godine sa Pekinškim biroom za štampu, radio i televiziju.

“To je veliki korak u prepoznavanju mogućeg partnerstva koje je potvrđeno i na seriji sastanaka koje smo imali danas i koje ćemo imati sutra. Ti sastanci su vezani za saradnju u oblasti produkcije, zajedničkog nastupa na trećem prostoru i za saradnju u procesu digitalizacije bioskopa u Srbiji”, istakao je Vučković.

On je rekao da je zahvaljujući Uredbi o stimulisanju produkcije audiovizuelnih dela, koja je usvojena 2016. godine, dve kineske produkcije su dobile povraćaj dela sredstava utrošenih za snimanje u Srbiji i tom prilikom srpski partneri nisu bili koproducenti već su bili nosioci tehničkih usluga.

“Naš cilj je da se potpiše ugovor između Kine i Srbije u oblasti zajedničke produkcije, a kao još jedna posledica potpisanog memoranduma je izbor filma ‘Kineski bez muke’ za pilot projekat na planu koprodukcije Srbije i Kine. Taj projekat je u fazi razvoja i u Srbiji i u Kini jer svaka produkcija poštuje pravila igre u zemlji partneru”, rekao je Vučković.

U Pekingu boravi i reditelj Mladen Kovačević, čiji se film “Unplugged” nalazi na programu “Nedelje srpskog filma”, a koji je prošlog meseca u Kini završio snimanje svog novog ostvarenja “Srećna Nova, Ivu”.

Kovačević je sve ukupno proveo četiri sedmice u Kini snimajući o gradu Ivu u kome se nalazi 600 fabrika za proizvodnju novogodišnjih ukrasa za čitav svet, prikazujući svakodnevnicu kineskih radnika i vlasnika fabrika.

“Ideja jeste bila da što bolje prikažemo kinesku svakodnevnicu i život u Kini, jer se većina dokumentrarnih filmova iz Kine bave kontroverznim temama”, objasnio je Kovačević.

Kaže da Kina nije homegena zemlja i da tvrditi to, bilo bi kao kada bismo pokušali da homegenicujemo Evropu.

“Možda su još drastičnije razlike. U Kini se govori više od 200 dijalekata i ne mogu među sobom da se razumeju. To su čak različite kulture, a u fabrikama rade ljudi iz najrazličitijih delova Kine. Urbani život u Kini je kao i na svakom drugom mestu, globalizacija je učinila svoje. Mladi u Kini rade iste stvari kao u Berlinu, Parizu, Beogradu, dok su plate nekvalifikovanih radnika u fabrikama od 500-600 evra pa do par hiljada evra”, objasnio je Kovačević, dodavši da fascinantno zvuči da Kini nedostaje radna snaga, ali da je to istina.

O saradnji Srbije i Kine u oblasti kinematografije kaže da postoji obostrani entuzijazam, ali da na tome treba raditi.

“Moj film je koprpdukcija nekoliko evropskih zemalja, a Kina nije učestvovala, s tim što cu svi članovi ekipe osim snimatelja bili Kinezi koji rade za lokalnu produkciju koja je bila plaćena za usluge. Kina je izuzetno kompleksna i velika i sa njima se stvari ne dogovaraju lako”, rekao je Kovačević.

Primetio je da se u Kini sve više filmova kupuje, ali se malo prikazuju.

“Prikazuju se veliki holivudski filmovi, neki veliki evropski, ali ne i umetnički kojima se mi bavimo. U Kini postoje dve distributerske kuće koje imaju pravo da uvoze i distribuiraju inostrane filmove i taj proces je vrlo komplikovan”, konstatovao je Kovačević.

Kaže pak da Srbija mnogo može da nauči od Kine, gde se nijedna odluka ne donosi olako, ali i da je Srbija vrlo zanimljiva Kinezima.

“Mi smo jedina država u Evropi za koju Kinezima nije potrebna viza i mi smo jedini koji mogu da putuju u Kinu bez vize i oni to strašno poštuju. Postoji i ta neka tradicija poštovanja zbog Jugoslavije i jugoslovenskog filma. Ja sam nailazio na ljude po malim mestima koji su gledali partizanske filmove, koji pevuše melodije iz filmova ‘Most’ i ‘Valter brani Sarajevo’, koji znaju za Batu Živojinovića. To nije mit i ta veza između Srbije i Kine postoji”, istakao je Kovačević.

“A koliko Srbija može da ponudi Kini? Možda i može. Srbija i predstavlja na neki način mala vrata Kini za Evropu, ali nema nikakve dileme da mi možemo mnogo da naučimo od Kineza”, zaključio je Kovačević.

(Tanjug)


Komentari
Učitavam...