Promocija romana „Prelest“ Filipa Grbića

92

BEOGRAD – Izdavačke kuće Vulkan izdavaštvo predstavila je večeras drugi roman Filipa Grbića „Prelest“u knjižari Vulkan KCB o kome su govorili, pored autora, Milo Lompar, Dragan Jovanović Danilov i urednica Marija Radić.

Filip Grbić (1984) je inače, dobitnik Nagrade Miloša Crnjanskog za prethodni roman „Ruminacije o predstojećoj katastrofi“ koja je data za 2016. i 2017. godinu. a predsednik žirija je bio Lompar.

Posle završene Treće beogradske gimnazije diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Predaje filozofiju, radi kao bibliotekar i bavi se književnim prevođenjem.

Kako je ispričala urednica Radić, „Prelest“ je u najužem smislu „duhovna obmana, odnosno skretanje duše s pravog puta ka putu laži, i gordosti, a narator u romanu je profesor Maksim Tumanov, koji oseća neobuzdanu potrebu da podeli sa čitaocima dubinu svojih padova i iluzornost svojih uspona“.

„Krhka stabilnost njegovog svakodnevnog života počinje da se ruši kada on, na samom početku romana, saznaje da je njegov najbolji prijatelj iz mladosti, Viktor Jokanović, izvršio samoubistvo. Naizgled samosvestan i duhovno obdaren, ali preosetljiv i nesposoban da podnese unutrašnji pritisak, on ubrzo postaje plen lažnih mnjenja koje mu njegov vlastiti um postavlja kao zamke. Sa svakim novim poglavljem Maksim tone sve dublje u blato poroka: on se odaje pijančenju, drogiranju i promiskuitetu. Ali pošto niko ne pada tako a da ne povuče i druge sa sobom, Maksim, taj slatkorečivi zavodnik i samoživi manipulant, pokušava da ublaži vlastite unutrašnje bolove tako što se bezočno služi ljudima iz svog okruženja kao pukim instrumentima za postizanje zadovoljstva“, ispričala je Radićeva.

„Međutim, žestoki lov na zadovoljstva nije izraz nekakvog hedonizma, već njegove nesposobnosti za trpljenje bola, jer Maksim neprestano traži lek koji će ublažiti njegove unutrašnje bolove i pribaviti mu makar i kratkotrajni samozaborav, ali Maksimove veze sa spoljašnjim svetom ubrzo pucaju, on ostaje sam i ponaša se neuračunljivo. Razvratni ciklus naglo se prekida kada Maksim dobija poziv iz suda u kom se od njega, pravnim putem, zahteva da se podvrgne testu za utvrđivanje očinstva“, naglasio je autor.

Prema rečima Grbića, „narator pored beznađa i pesimizma ipak veruje u životnu snagu i zato je koristio ispovedni ton jer to je stil koji voli i može da se oseti da pisac želi da se preko knjige druži sa čitaocem i da mu prenese svoja najintimnija iskustva“.

Lompar je istakao da je taj vid naracije koji je primenio Grbić, da narator govori u prvom licu, postao veoma popularan u 20. veku jer se tako unosi jaka subjektivizacija u naraciju. Kao drugi elemenat koji je izrazito prisutan u romanu je, prema rečima Lompara „presna realnost“.

Knjiga, nadovezao se Lompar, poseduje čvrstu konstrukciju, vešto se pomeraju tačke zapleta i naracija je intenzivna“.

Dragan Jovanović Danilov je otkrio da je duže vreme proučavao kkao su pojedini pisci započinjali svoje romane jer je duboko uveren da ta prva rečenica treba da bude ona lokomotiva koja će povući ceo roman napred i uvući čitaoca u njega.

Prema njegovom mišljenju, tu osobinu poseduje „Prelest“.

Analizirajući leksički fond koji je koristio Grbić, Danilov je utvrdio da je veoma bogat i primeren njegovom pripovedanju što pokazuje da je srpska književnost dobila novog mladog talentovanog prozaistu.

(Tanjug)


Komentari
Učitavam...