Zašto se smrzavamo i kada je napolju toplo

Zašto se smrzavamo i kada je napolju toplo
2.009

Sposobnost da osećamo promene temperature važna je za preživljavanje. Male promene unutrašnje telesne temperature mogu imati štetan uticaj, što vodi u opasnost od toplotnog udara jeti ili smrzavanja zimi. Da bi održalo stabilnu unutrašnju temperaturu, telo je razvilo mehanizme da oseća promene temperature i na njih odgovara, prenosi Avaz.ba.

Osećaj sreće

Nije nimalo ugodno smrzavati se, dok je temperatura vazduha dovoljno visoka za šetnju u kratkim rukavima. Taj neprirodan osećaj temperature nije bezazlena stvar – često upućuje na zdravstvene probleme ili je povezan s umorom i stresom.

Za osećaj hladnoće neretko su odgovorni anemija, usporen rad štitne žlezde, neuhranjenost ili slaba cirkulacija uzrokovana manjkom kretanja. Poželjno je obaviti sistematski pregled kako bi se utvrdio pravi uzrok i rešio problem.

Takođe, stresne situacije poput pretrpanog rasporeda i napornog posla odražavaju se na zdravlje. Ponekad se to manifestuje kao stalna temperaturna nelagoda. Ako se znojite dok ostali pojačavaju grejanje, a zdravstveno je s vama sve u redu, možda je vreme da usporite i uzmete odmor.

Ako je srce hladno, hladno je i telo, a to nema veze sa stvarnom temperaturom vazduha. Ako se osećate usamljeno, neshvaćeno i depresivno, to je dovoljan razlog da vam ne bude i fizički ugodno. S druge strane, provođenje kvalitetnog vremena s dragim ljudima telu čini dobro. Osećaj sreće reguliše telesnu temperaturu, pokazuju brojne studije.

Ljuti začini

Odeća i hrana igraju veliku ulogu u prilagođavanju spoljanjim uticajima. U vreme hladnijih dana treba jesti toplu hranu poput supa i variva, a nije naodmet i povećati unos ugljenih hdrata i koristiti više začina – posebno onih ljutih. Povrće, salate i uopšte laganiji obroci preporučuju se leti za vreme velikih vrućina. Takođe, sobna temperatura treba biti između 21 i 24 stepena.

Psihološko stanje ima velik uticaj, pa je poželjna i autosugestija. Pomaže zamišljanje toplijih krajeva – dokazano je da ova metoda izlučuje hormon endorfin, zaslužan za regulisanje telesne temperature.

Premršavost

Niska težina, odnosno indeks telesne mase 18.5 ili niži, može značiti da vam je automatski hladnije. Kad ste mršavi nedostaje vam odgovarajući nivo telesne masti koji bi vas „izolovao“ od hladne temperature. Ako preskačete kalorije, usporavate metabolizam, što znači da on ne proizvodi dovoljno telesne toplote.

Nedovoljno gvožđa

Nizak nivo gvožđa najčešći je razlog hroničnog osećaja hladnoće. Gvožđe je ključni mineral koji pomaže crvenim krvnim zrncima da prenose kiseonik kroz telo, što znači i da dovode toplinu i druge hranjive sastojke u svaku ćeliju našeg sistema. Bez dovoljno gvožđa, crvena krvna zrnca ne mogu da rade svoj posao, a vama je hladno i drhtite.

Loša cirkulacija

Ako su vam stopala i ruke uvek ledeni, a ostatak tela vam je ugodne temperature, imate problema s krvotokom – zbog određenog problema krv ne dolazi do ekstremiteta. Kardiovaskularna oboljenja mogla bi biti uzrok tome, jer ovo ukazuje na to da srce ne pumpa vašu krv kako treba, ili blokada arterija sprečava krv da dođe do vaših prstiju.

Nedovoljno spavate

Nedostatak sna može opustošiti vaš nervni sistem i unazaditi mehanizme regulacije u mozgu koji utiču na telesnu temperaturu. Nije još jasno zbog čega se ovo događa, iako istraživanja sugerišu da se zbog nedovoljno sna smanjuje aktivnost u hipotalamusu, delu mozga odgovornim i za regulisanje telesne temperature.

Dehidratacija

Do 60 posto ljudskog tela odrasle osobe čini voda, a ona pomaže i u regulisanju telesne temperature. Ako ste dovoljno hidrirani, voda će zadržati toplotu i polako je otpuštati i na taj način će održavati vašu telesnu temperaturu u ugodnoj zoni. S manje vode vaše telo će biti osetljivije na ekstremne temperature.


Komentari
Učitavam...