Najnovije otkriće: Verovatno smo ipak sami u svemiru, život na Zemlji dragocen

114

Život nalik onom na Zemlji najverovatnije je mnogo ređi i dragoceniji nego što se ranije mislilo, prenosi Dejli mejl.

Razlog za to su rezultati nove naučne studije, koja je pokazala da je jedan od elemenata zastupljenih na našoj planeti – fosfor, izuzetno redak u svemiru.

Ovaj element igra ključnu ulogu u skladištenju energije u ćelijama i njenom transferu, a takođe predstavlja deo hemijske okosnice DNK.

Fosfor nastaje tokom supernove – eksplozije masivne zvezde pred kraj njenog života.

Ipak, novi podaci ukazuju na to da tipična supernova ne garantuje nužno uslove za stvaranje fosfora.

Zemljani su možda imali izuzetno mnogo sreće, s obzirom na to da se naša planeta nalazi dovoljno blizu ‘odgovarajuće’ supernove.

„Prenošenje fosfora na novonastale planete često predstavlja neizvestan proces“, kaže astronom Džejn Grivs sa Univerziteta u Kardifu.

„Smatramo da je samo nekoliko minerala koji su sadržali fosfor, a koji su dospeli na Zemlju, verovatno putem meteorita, postalo reaktivno dovoljno da učestvuje u stvaranju bio-molekula“, dodala je doktor Grivs.

Naučnici su do ovih zaključaka došli posmatrajući ostatke dve supernove – Kasiopeju A (Cas A) i Mesjea 1 (Crab nebula).

Naučni tim je putem teleskopa na Kanarskim ostrvima tražio tragove fosfora i gvožđa u Mesjeu 1 – ostatku supernove iz sazvežđa Bik koja je eksplodirala pre 6.500 svetlosnih godina.

Istraživači su u prethodnoj studiji tražili tragove fosfora u Kasiopeji A, ostatku supernove udaljenom 11.000 svetlosnih godina od Zemlje.

Poređenjem dobijenih rezultata ove dve studije, naučnici su shvatili da se u Mesjeu 1 nalazi mnogo manje fosfora nego u Kasiopeji A, što je bilo veliko iznenađenje.

Nova otkrića su predstavljena na Evropskoj nedelji astronomije na konferenciji Svemirske nauke u Liverpulu.

Kako prenosi B92.net, istraživači će dalje pokušati da ustanove da li ostacima drugih supernova takođe nedostaje fosfor.


Komentari
Učitavam...