Na Cetinju crnogorski jezik ima 32, a u Nikšiću 30 slova

53

PODGORICA – Povodom pokretanja inicijative za donošenje zakona o zaštiti crnogorskog jezika, stručna javnost ukazuje na glavne probleme, poput činjenice da njegovi promoteri nisu uspeli da dokažu da postoji razlika u odnosu na srpski jezik, te da crnogorski jezik nije standardizovan.

Ukazuju i na lingvistički paradoks, odnosno na to što u Crnoj Gori postoje dva fakulteta za crnogorski jezik – jedan na Cetinju, čiji se program zasniva na postojanju 32 slova, a drugi u Nikšiću, čiji program podrazumeva 30 slova.

Takođe, kako navodi Sputnjik, mnogi smatraju da je neobičan zahtev da crnogorski jezik treba dodatno zaštititi kao jedan od tri najvažnija identiteta zemlje, jer bi po toj logici značilo da zemlje poput Austrije, Švajcarske, Argentine, Brazila, SAD, Kanade…nemaju izgrađen sopstveni državni identitet.

Poslanik DPS-a Miodrag Vuković, naime, pokrenuo je inicijativu da se usvoji novi zakon, kojim bi se zaštitio crnogorski jezik, tu je inicijativu podržao i dekan Fakulteta za crnogorski jezik sa Cetinja Adnan Čirgić, čiji je dodatni argument da se crnogorski jezik koristi na malom prostoru, odnosno da ima mali broj govornika.

Deo opozicije, međutim, ovu inicijativu posmatra kao novi predlog, čiji je cilj jezička asimilacija, a kojom bi se, smatraju, narušila osnovna ljudska prava – sloboda mišljenja i izražavanja.

Komentarišući inicijativu za donošenje zakona o zaštiti crnogorskog jezika, profesor Filozofskog fakulteta u Nikšiću Jelica Stojanović ističe da u projektu stvaranja crnogorskog jezika, čak ni u pogledu standarda, nije napravljena razlika između crnogorskog i srpskog jezika, ali su zato vlasti time „stvorile procep“, jer ni oni sami ne znaju šta je crnogorski jezik.

Ona je za Sputnjik podsetila da je u poslednjih deset godina pokrenuta cela državna mašinerija u Crnoj Gori kako bi se inaugurisao nepostojeći crnogorski jezik, ali je ocenila da je vreme pokazalo da vlast nije u stanju da ga nametne građanima.

„Bez obzira na sve pritiske, dovoljan broj građana ne prihvata ime crnogorskog jezika, bilo da je u pitanju srpski standardni jezik preimenovan u crnogorski, bilo da su u pitanju dijalekatski oblici srpskog jezika, ili štagod drugo da je u pitanju“, rekla je Stojanović.

Stojanović, koja je profesor na katedri za srpski jezik i južnoslovenske književnosti, kaže da kao naučni radnik i istoričar jezika može da konstatuje da crnogorski jezik i njegovo ime nikada u istoriji nije zabeleženo, i da u strukturnom, tipološkom, komunikativnom, lingvističkom i naučnom smislu, crnogorski jezik ne postoji.

Ona dodaje da se u projektu stvaranja veštačkog crnogorskog jezika, „čak ni standardološki nije napravila razlika između crnogorskog jezika i onog što je standardni srpski jezik i njegova vekovna tradicija“, uz ocenu da ni vlast ne zna koji je to jezik.

„Ja to često ponavljam i prisećam se reči bivšeg predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića, koji je rekao da jednim crnogorskim jezikom govori on, a drugim Ranko Krivokapić. Tako da možete misliti o kakvom paradoksu se radi, jer nema u svetu nijednog jezika, a da postoje dva njegova jezika… Dakle, zapleli su se u nešto što je nemoguće i nepostojeće i ni sami ne znaju kako iz toga da izađu, i onda pokušavaju da to nametnu svim građanima Crne Gore“, konstatovala je Stojanović.

Ona je zaključila da onaj ko želi dobro Crnoj Gori, nikada joj u vezi sa jezičkom politikom ne bi uradio ovo što je uradila aktuelna vlast.

(Tanjug)


Komentari
Učitavam...