Transparentnost Srbija: Nema pouzdanih dokaza da inspekcija pritiska medije

45

Organizacija Transparentnost Srbija (TS) saopštila je danas da se, na osnovu do sada prikupljenih podataka od inspekcija ne može zaključiti da li vlast preko tih službi vrši pritisak na medije i njihove osnivače i oglašivače, ali ni da svi privredni subjekti imaju isti tretman.

Programski direktor TS Nemanja Nenadić rekao je na predstavljanju rezultata istraživanja „Inspekcija i mediji“ koje je radila ta organizacija, da je cilj bio da se utvrdi da li inspekcija u kontrolama postupa nepristrasno prema svim privrednim subjektima.

„Kako se na osnovu do sada dostupnih informacija ne može izvući potpuno pouzdan zaključak da li inspekcija vrši pritisak na medije, ne može se tvrditi ni da se svi privredni subjekti u kontrolama tretiraju na isti način“, rekao je Nenadić.

Povod za istraživanje je, prema njegovim rečima, bio to što je u prethodnom periodu „bilo više pritužbi i sumnji u vezi sa postupanjem inspekcijskih organa, uz ocenu da je reč o pritisku na pojedine medije“.

Istraživanje je obuhvatilo sedam gradova iz raznih delova Srbije a TS je od inspekcije zatražila podatke o kontrolama u medijima u prethodne tri godine.

Za pet gradova uzorak je obuhvatio sve relevantne medije i pravna lica koja su učestvovala na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja u prethodnim godinama, a uzorak u Beogradu činilo je 11 najvećih medija.

Uzorak drugih pravnih lica odnosno firmi koje su oglašivači ili su potencijalni oglašivači činile su kompanije iz sektora industrije nameštaja, mesne i mlekarske industrije.

Podaci o kontrolama zatraženi su od poreske inspekcije, protivpožarne, inspekcije rada i tržišne inspekcije za koje se pretpostavljalo da bi najčešće mogli obavljati kontrole osnivača medija.

TS je, kako je rekao Nenadić, tražene podatke o kontrolama inspekcija uz veći ili manji napor dobila od inspekcije rada, tržišne i veterinarske inspekcije. Uprava za preventivu, u čijoj je nadležnosti protivpožarna zaštita i u sastavu je Ministarstva unutrašnjih poslova nije odgovorila na zahteve, dok je Poreska uprava prvo tražila dodatni rok od 40 dana, a zatim je odbila sve zahteve.

„Poreska uprava je nezakonito odbila da TS dostavi podatke o tome u kojim medijima i koliko dana je tokom 2015, 2016. i 2017. godine vršila inspekcijski nadzor“, rekao je Nenadić.

Dodao je da kada je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti naložio Poreskoj upravi da TS dostavi podatke o kontrolama u preduzećima koja su osnivači ili izdavači deset medija u Boru, TS je od Poreske uprave zatražila i podatke o sprovedenoj kontroli u šest drugih gradova – Beogradu, Čačku, Kikindi, Loznici, Nišu i Vranju.

Poreska uprava je kao razlog za odbijanje zahteva TS navela da se „traži previše podataka“, ali i da je reč o „podacima o poreskim obveznicima“ koje Poreska uprava ne sme da dostavi na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Transparentnost Srbije je, kako je rečeno na predstavljanju istraživanja, za svih sedam rešenja podnela žalbe, a žalba koja se odnosi na medije u Boru je prva koju je Poverenik rešio i naložio Poreskoj upravi da dostavi tražene podatke.

Nenadić je rekao da je Poreska uprava odbila da dostavi čak i planove rada i izveštaje o radu za pojedine godine.

(Beta)


Komentari
Učitavam...