Srbija kao Island po rodnoj ravnopravnosti u radnim pravima

Srbija kao Island po rodnoj ravnopravnosti u radnim pravima
1.856

VAŠINGTON – Žene širom sveta ostvaruju samo tri četvrtine zakonskih prava koje imaju muškarci, što ograničava njihovu mogućnost da dobiju ili pokrenu posao, prema novoj studiji Svetske banke, u kojoj Srbija ima indeks 96,88 u odnosu na maksimalni 100, što je u rangu Islanda.

„Kada bi žene imale jednake šanse za iskorišcavanje svog punog potencijala, svet bi bio ne samo pravedniji, vec i prosperitetniji“, rekla je privremena predsednica Grupe Svetska banka, Kristalina Georgijeva, saopšteno je iz Kncelarije Svetske banke u Beogradu.

„Promene se dešavaju, ali ne dovoljno brzo. 2,7 milijardi žena još uvek nema zakonsku mogucnost istih izbora posla kao muškarci. Od ključnog je značaja da otklonimo barijere koje onemogućavaju žene, a cilj nam je da ovim izveštajem pokažemo da su reforme moguće i da ubrzamo promenu“, navela je Georgijeva.

U regionu Evrope i centralne Azije je u ovom desetogodišnjem periodu sprovedeno 47 reformi. Većina njih je bila u kategoriji dobijanja penzije.

Devet ekonomija regiona, uključujući Srbiju, Albaniju, Bugarsku, Crnu Goru, Hrvatsku i Ukrajinu, izjednačilo je starosnu dob odlaska u punu starosnu penziju za muškarce i žene.

„Indeks regiona je porastao sa 80,13 na 84,70, što je najveći regionalni prosek zabeležen van naprednih ekonomija Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, dok je indeks za Srbiju 96,88, u rangu Islanda“, navodi se u saopštenju.

Bugarska i Turska spadaju u šest ekonomija koje su uvele plaćeno odsustvo s posla za očeve.

Indeks je predstavljen u studiji „Žene, posao i zakon, 2019.: Decenija reforme“, i sagledava ključne tacke u radnom veku žene, od prvog posla do penzije, kao i pravnu zaštitu u svakom od ovih stadijuma. Podaci pokrivaju desetogodišnji period u kojem je 187 zemalja bodovano po osam indikatora.

Globalni prosek indeksa u tom periodu porastao je sa 70 na 75.

U 131 ekonomiji je sprovedeno 274 reformi zakona i propisa kojima je unapređena ekonomska inkluzija žena.

U 35 zemalja je uspostavljena pravna zaštita od seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, čime je zaštićeno skoro dve milijarde žena više nego deceniju ranije.

U 22 ekonomije su uklonjena ograničenja za rad žena, čime je smanjena verovatnoća da žene ostanu bez mogućnosti rada u određenim sektorima ekonomije, a 13 ekonomija je donelo zakone koji obavezuju na isplatu iste naknade za muškarce i žene za rad iste vrednosti.

Šest ekonomija – Belgija, Danska, Francuska, Letonija, Luksemburg i Švedska – sada imaju maksimalni indeks 100, što znaci da ženama i muškarcima daju ista zakonska prava u merenim oblastima.

Pre samo jedne decenije ni jedna ekonomija nije se mogla pohvaliti time.

Prema ovom indeksu, ekonomije koje su sprovele reforme ostvarile su veći rast procenta ukupno zaposlenih žena, što vodi ka ekonomskom osnaživanju žena.

Uprkos tim naporima, žene se u mnogim delovima sveta i dalje suočavaju sa diskriminatornim zakonima i propisima u raznim fazama svog radnog veka.

U 56 zemalja – raspoređeno po svim regionima i nivoima zarada – nisu sprovedene apsolutno nikakve reforme za povećanje jednakosti žena u ovom desetogodišnjem periodu.

Tok reformi je bio najsporiji u kategoriji upravljanja imovinom – po pitanju ispitivanja rodnih razlika u imovinskim pravima.

Studija daje novi uvid u to kako pravna diskriminacija utiče na zaposlenost i preduzetništvo žena, te s druge strane kako njihova zaposlenost i preduzetništvo utiču na ekonomske ishode, kao što je učešće žena na tržištu rada.

Cilj novog indeksa je da postavi mapu puta za dalji napredak u narednom periodu I identifikuje potencijalne oblasti gde je potrebno uložiti više napora, da bi se podstakle reforme u pravcu rodne ravnopravnosti.

(Tanjug)


Komentari
Učitavam...