Centralna banka Velike Britanije upozorava na duboku recesiju bez sporazuma o Bregzitu

30

Napuštanje Evropske unije bez sporazuma o „razvodu“ moglo bi da pogura Veliku Britaniju ka najvećoj recesiju u skoro jednom veku, dok bi se ekonomija smanjila za osam odsto za samo nekoliko meseci, a nezaposlenost i inflacija bi se povećali, upozorila je danas Banka Engleske.

To strogo upozorenje je objavljeno istog dana kada su ekonomisti Vlade rekli da će zemlja biti siromašnija posle Bregzita nego ako bi ostala u EU, bez obzira na to kakav trgovinski sporazum postigla s Unijom.

Velika Britanija i EU su se složili oko dogovora o glatkom izlasku Britanije u martu. Ali, britanski zakonodavci prete da će to zaustaviti, dok se premijerka Tereza Mej bori da ih ubedi da podrže njen sporazum kada Parlament o njemu bude glasao sledećeg meseca.

Mej kaže da, ako bi Parlament odbio njen dogovor s EU, Velika Britanija bi mogla 29. marta krenuti u ekonomski nered.

Centralna banka je rekla da bi u najgorem slučaju to moglo značiti da britanska ekonomija padne daleko više nego što zbog svetske finansijske krize 2008. godine.

Po scenariju bez dogovora, a s tarifama i drugim trgovinskim barijerama, i bez prelaznog perioda koji bi pomogao preduzećima da se prilagode, predviđa se da bi se inflacija povećala na gotovo sedam procenata, nezaposlenost bi se povećala na 7,5 odsto, a sada je 4,1 odsto, i funta bi pala skoro na paritet s dolarom, dok bi cene kuća i stanova opale za 30 posto.

„Naš posao nije da se nadamo najboljem, već da se pripremimo za najgore“, rekao je guverner Banke Engleske Mark Karni.

Uprkos sumornoj perspektivi s kojom se britanska ekonomija suočava u slučaju „neurednog i remetilačkog Bregzita“, on je rekao da je finansijski sistem dovoljno robustan da preživi taj šok.

Centralna banka je rekla da će u najgorem slučaju ekonomija do kraja 2023. biti kraća za između 4,75 i 7,75 odsto nego po najnovijoj prognozi ovog meseca. U poređenju s putanjom koja je bila predviđena pre referenduma o Bregzitu juna 2016. godine, Banka kaže da bi privreda mogla biti i 10,5 posto manja.

Međutim, centralna banka je saopštila da bi jak trgovinski sporazum sa što je manje mogućih trvenja, ublažio negativan uticaj, posebno ako bi ga pratio prelazni period kako bi se privreda prilagodila.

Sporazum premijerke Mej s EU tačuna na prelazni period do kraja 2020. godine koji se može produžiti.

Ako Britanija zadrži „blisko ekonomsko partnerstvo“ s EU, centralna banka kaže da će privreda do kraja 2023. godine biti kraća 1,25 do 3,75 procenata u poređenju sa trendom stope rasta pre glasanja za Bregzit.

Karni je rekao da je britansko poslovanje „nije u potpunosti pripremljeno za Bregzit“, da nema planova za nepredviđene situacije i da je oskudno znanje preduzeća o carinskim deklaracijama. Zemlji će, kako je rekao, trebati vremena za prilagođavanje.

Druga vladina procena, objavljena u sredu je procenila da bi Bregzit bez dogovora kroz 15 godina smanjio britansku ekonomiju do 9,3 odsto, nego ukoliko bi ostala u EU.

Ako Britanija i EU zadrže bliske odnose u trgovini, BDP će biti 0,6 odsto niži nego inače, rekli su ekonomisti Ministarstva finansija i drugih državnih organa.

Mej je to ocenila kao dobre vesti.

Ona je rekla poslanicima da je njen sporazum o Bregzitu „najbolji dostupan dogovor o radnim mestima i našoj privredi, što nam omogućava da poštujemo referendum i realizujemo mogućnosti Bregzita“.

Izveštaj Vlade medjutim ne obuhvata sporazum o Bregzitu koji je prošle nedelje Mej postigla s Unijom. Međutim, Vlada procjenjuje da bi se pod sličnim uslovima, bez ikakvih tarifa, ali uz neke netarifne barijere u trgovini, ekonomski udarac bio na donjem kraju moguće snage – smanjenje BDP između 2,5 i 3,9 procenata u poređenju sa ostankom u EU.

Nezavisni stručnjaci rekli su da će 3,9 odsto britanskog bruto-domaćeg proizvoda do 2030. godine iznositi oko 100 milijardi funti (112,8 milijardi evra) godišnje.

„Ako pogledate to sa čisto ekonomskog stanovišta, biće to trošak zbog napuštanja Evropske unije, jer će biti prepreka našoj trgovini“, rekao je šef Ministarstva finansija Filip Hamond.

Pristalice Bregzita tvrde da će napuštanje EU doneti ekonomske koristi koje te procene ne pokazuju, kao što je moć kontrole doseljavanja i sklapanje novih trgovinskih poslova širom sveta.

Ričard Tajs iz lobi-grupe za Bregzit „Liv mins liv“ (Leave Means Leave – Odlazak znači odlazak) rekao je da „Trezor ima lošu istoriju predviđanja“, te njegovu procenu ne treba shvatiti ozbiljno.

Banka Engleske je objavila strogo ekonomsko upozorenje pre glasanja za Bregzit 2016, i mada je funta naglo pala, zemlja je izbegla recesiju.

Neki ekonomisti, pristalice Bregzita, kažu da će Velika Britanija dobiti ekonomski podsticaj ako iz EU ode bez dogovora, jer će moći da slobodno smanji porez, tarife i propise. Ali, oni su u manjini među ekonomistima.

Procena vlade slaže se da je sporazum Tereze Mej bolji nego odlazak bez dogovora. Ali, analiza takođe jasno pokazuje da će odlučnost premijerke da ograniči doseljavanje iz EU – što je glavno pitanje za mnoge Britanci koji su glasali za odlazak, pogoršati ekonomski uticaj Bregzita.

Vladina analiza takođe kaže da bi novi trgovinski dogovori malo doprineli nadoknadjivanju ekonomske štete koju pravi Bregzit. Procenjuje se da će poslovima sa Sjedinjenim Državama, Kinom i drugim zemljama dodati samo 0,2 odsto BDP-a i to tokom 15 godina.

Poslanik Škotske narodne stranke Ian Blekford rekao je da je premijerka Mej u vezi s uticajem Bregzita „zabila glavu u pesak“.

„Nijedna vlada ne bi trebalo da odluči da će oslabiti privredu svoje zemlje i da će građani osiromašiti“, rekao je on.

(Beta)


Komentari
Učitavam...