Borovnica

109

Borovnica (Vaccinium angustifolium) je, kao i brusnica, redak plod koji potiče iz Severne Amerike; ova zemlja je i danas njen glavni proizvođač. Borovnica je malen grm s čvorastim stabljikama i puzavim korenom, visine 20 do 30 cm. Listovi borovnice skupljaju se pre no što plod sazre i suše se na mračnom i provetrenom mestu. Plodovi se sabiru leti, nakon sazrevanja, a suše se na suncu.

Širom sveta postoji preko 90 vrsta divljih borovnica, a čak pedesetak raste u Severnoj Americi. Svega se tri vrste od tih pedesetak uzgajaju u komercijalne svrhe, iako su i određene vrste divljih borovnica, koje uspevaju čak i u našim krajevima, veoma zdrave. Starosedeoci Američkog kontinenta sušili su bobice borovnice kako bi mogli da ih koriste i u hladnim jesenjim i zimskim mesecima.

Brojna ispitivanja ovog bobičastog voća dala su zadivljujuće rezultate. Kao prvo, borovnica je proglašena za najbogatiji izvor antioksidansa od 40 različitih vrsta plodova voća i povrća. Za tu titulu umnogome su zaslužni antocianini, koji borovnicama i daju karakterističnu boju. Osim toga, istraživanja su pokazala da borovnice usporavaju proces starenja, zaustavljaju početne faze razvoja karcinoma, poboljšavaju funkciju vida, kao i cirkulaciju uopšte, pomažu pri kontroli dijabetesa itd.

Listovi borovnice upotrebljavaju se protiv stvaranja mokraćne kiseline, povraćanja, proliva, želudačnih grčeva, kašlja… Bobice se koriste u lečenju hemoroida (osušene bobice zaustavljaju krvarenje hemoroida), protiv neuredne probave i slabog apetita… Listovi predstavljaju važan narodni lek protiv šećerne bolesti, toliko delotvoran da ga neki zovu biljni insulin. Važno je zapamtiti da su listovi borovnice plodotvorni jedino ako se naberu pre nego što bobice sazru. Nakon sarevanja nemaju lekovito dejstvo. Čaj od listova borovnice ne sme se piti bez nadzora. Listovi se suše u tankim slojevima u hladu ili u rerni na 40 stepeni. Preliveni vrelom vodom, listovi borovnice ublažavaju upalu mokraćnog mehura i mokraćnih kanala.

Bobice se jedu sveže ili osušene i umočene u rakiju. Suše se na 45 stepeni. Od njih se pravi i ekstrakt s rakijom, cedi se sok ili kuva mermelada. Sok je najbolji za ispiranje grla, a marmelada rashlađuje bolnu vrelinu upaljenih usta i ždrela. Najdelotvorniji je sirov sok. Suve bobice zaustavljaju proliv, naročito kod male dece, dok sveže deluju kao blagi purgativ. Na taj način otklanjaju opstipaciju. Sok bitno ublažava smetnje pri varenju, a pospešuje i apetit.

Pošto je borovnica zdrava iz više razloga, trebalo bi je što češće koristiti u ishrani.


Komentari
Učitavam...